SVET OKO NAS
Izvor fotografija:
Vladimir Lisinac
Intervju - VLADIMIR LISINAC,
producent
U susret premijernom prikazivanju filma “Storm Rider:Legend of Hammerhead “
zakazanom za bioskope u USA za 12. mart.
1. Kako je tekao put od prvobitnog koncepta pod nazivom The Islander do finalne verzije filma Storm Rider: Legend of Hammerhead? Šta je uslovilo promenu naslova i da li se vizija filma menjala tokom produkcije?
“The Islander” je bio intimniji, gotovo poetski naslov – fokusiran na usamljenog junaka. Kako je svet oko njega rastao, rasla je i potreba za mitom. “Storm Rider: Legend of Hammerhead” nosi energiju franšize, pokret i epski naboj. Vizija se nije promenila u suštini, ali se produbila – od priče o jednom čoveku do legende o svetu koji tek počinje da diše.
2. Film je sniman na atraktivnim lokacijama poput Splita, Hvara i Paga. Koliko su specifični pejzaži Jadrana pomogli u kreiranju sveta koji je 300 godina ranije pogodila "Velika poplava"?
Jadran je naš specijalni efekat koji ne možete da kupite. Kamen, so, vetar i svetlost imaju teksturu istorije. Kada kažete da je svet potopljen pre 300 godina, a kamera uhvati Pag pod olujnim nebom, publika veruje. Priroda je igrala ravnopravnu ulogu sa glumcima.
3. Mnogi kritičari primećuju da film vizuelno podseća na visokobudžetne studijske projekte, iako je reč o nezavisnoj produkciji. Koji su bili najveći izazovi u postizanju takvog vizuelnog nivoa sa nezavisnim budžetom?
Disciplina i ambicija. Kada nemate budžet studija, morate imati preciznost generala. Svaki kadar je planiran do milimetra, svaka VFX sekvenca opravdana pričom. Nismo trošili da bismo impresionirali – trošili smo da bismo verovali u svet koji gradimo.
4. Ovaj film se najavljuje kao prvi u okviru šireg "Hydroverse" sveta. Koji su vaši planovi za dalji razvoj ove franšize i šta ovaj univerzum čini jedinstvenim u poređenju sa drugim postapokaliptičnim ostvarenjima?
Hydroverse nije samo poplava – to je mitologija vode. Dok drugi postapokaliptični svetovi slave pustinju, mi slavimo more. Plan je da razvijamo nove priče, nove junake i nove geografske tačke tog univerzuma. Jedinstvenost je u spoju mediteranskog nasleđa i futurističke sudbine.
5. U filmu se pojavljuju veterani poput Jamesa Cosma i Caroline Goodall, uz zvezde u usponu kao što je Marco Ilso. Kako ste uspeli da okupite ovako raznoliku glumačku ekipu u kojoj su i ljudi iz filmskog sveta sa prostora Balkana?
Glumci prepoznaju ambiciju. Kada im predstavite svet koji nije generički, već ukorenjen u stvarnoj kulturi i mitologiji, to ih intrigira. Spojili smo iskustvo veterana sa energijom mladih talenata – i dodali balkanski temperament. Rezultat je ansambl koji diše kao jedna posada na istom brodu.
6. Kako izgleda vaša profesionalna dinamika sa bratom Zoranom Lisincem? Na koji način delite odgovornosti na setu i u postprodukciji?
Zoran nosi kreativni kompas – kao reditelj i scenarista on određuje pravac. Ja kao producent i finansijer pazim da brod ne potone. Na setu je hijerarhija jasna, ali kod kuće razgovor traje do kasno u noć. Postprodukcija je najlepši deo – tada se film zaista rađa.
7. Film je najavljen za distribuciju u bioskopima u SAD od 13. marta 2026. preko kompanije Blue Harbor Entertainment. Kakva su vaša očekivanja od američkog tržišta i kada publika u regionu može očekivati premijeru?
Američko tržište je brutalno iskreno – ili vas prihvati ili ne. Mi izlazimo u preko 300 bioskopa, što je istorijski iskorak za film iz našeg regiona. Regionalna publika će film gledati početkom aprila. Verujem da će upravo oni najglasnije braniti ovaj svet.
8. Budući da se radnja odvija u svetu dominiranom vodom i olujama, koji su bili najveći tehnički izazovi u radu sa specijalnim efektima (VFX) i kako ste zadovoljni konačnim rezultatom?
Voda je najlepši i najnepredvidiviji element na filmu. Simulacije oluja, talasa i potopljenih gradova tražile su godine rada. Tehnički izazov je bio ogroman, ali najvažnije je da efekti nikada ne nadvladaju emociju. Zadovoljan sam jer publika vidi oluju – ali oseća čoveka.
GRAND KANJON
Grand Canyon (Veliki kanjon) u Arizoni nije samo prirodni fenomen, već i simbol snage geoloških procesa koji traju milionima godina. Veliki kanjon je jedno od sedam svetskih čuda prirode.
Grand Canyon je poznat po svojoj neverovatnoj veličini i slojevima stena koji otkrivaju skoro dve milijarde godina geološke istorije Zemlje.Kanjon je dugačak oko 446 kilometara, širok do 29 kilometara, a dostiže dubinu od preko 1.800 metara.Česta je zabluda da se Kanjon vidi sa Meseca golim okom (što nije tačno ni za jedan objekat na Zemlji zbog udaljenosti). Međutim, Grand Canyon je jasno vidljiv iz niske Zemljine orbite (sa Međunarodne svemirske stanice), gde izgleda kao ogromna, vijugava pukotina na površini planete.Grand Canyon je jedan od najposećenijih nacionalnih parkova na svetu. Prosečno ga poseti između 5 i 6 miliona ljudi godišnje. Najveći broj posetilaca dolazi na “South Rim” (Južnu ivicu), koja je otvorena tokom cele godine, dok je “North Rim” (Severna ivica) teže dostupna i zatvorena tokom zime.
Kanjon nije samo turistička atrakcija, već i dom domorodačkih naroda.
Havasupai: Oni su najpoznatije pleme koje živi u samom kanjonu, u mestu zvanom Supai Village. Do njih se može stići samo pešice, na mazgama ili helikopterom. Poznati su po tirkiznim vodopadima na svojoj teritoriji.
Hualapai: Upravljaju zapadnim delom kanjona (Grand Canyon West), gde se nalazi poznati stakleni most Skywalk.
Ostala plemena čine Navajo, Hopi i Paiute koji takođe imaju duboke istorijske i duhovne veze sa ovim područjem.
Svakako se ubraja u jednu od najatraktuvnijih destinavja u USA bez obzira da li ste turista ili živite tamo.
Prelo - Udruzenje Krajiskih Srba
О Тесли је ријеч у Чикагу, 170. годишњица рођења.
Крајишко прело у Чикагу 21. фебруара 2026.
Изложба аутора Владимира Перића „Човек из будућности“ урађена у сарадњи са Музејом Николе Тесле из Београда. Био је постављен и модел Теслиног високофреквентног трансформатора и изложено више књига на српском и енглеском језику, цртежа, модела и других предмети који свиједоче о његовом раду и животу у Америци.У програму који је припремио Игора Обрадовића глумци Српског драмског позоришта из Чикага Милован Глоговац и Миленко Шишарица одиграли су сусрет Тесле и пјесника Јове Јовановића Змаја који се десио у Београду 1892. године. Певачка група Око соколово је извела омиљену Теслину пјесму Тамо далеко.
Деца су се, прилагођено њиховом узрасту, са делима славног научника упознала састављајући моделе неких од његових патената.
STEFAN JEVTOVIĆ glumac
